Vaspitanje i dresura pasa: od šteneta do stabilnog i poslušnog psa

Vaspitanje i dresura pasa: od šteneta do stabilnog i poslušnog psa

Vaspitanje pasa nije jednokratna obaveza, već dugotrajan proces koji se gradi svakog dana. Mnogi vlasnici pomisle da je dovoljno da štene nauči osnovne komande, da obavlja nuždu napolju i da ne grize nameštaj. U praksi, vaspitanje pasa obuhvata mnogo više: razumevanje pseće prirode, uspostavljanje jasnih granica, doslednost, pravilnu ishranu, socijalizaciju i kvalitetnu komunikaciju. Pas ne uči samo zato što mu nešto ponovimo nekoliko puta. Pas uči kroz iskustvo, rutinu, asocijacije i kroz način na koji vlasnik reaguje u konkretnom trenutku.

Kada je reč o dresuri pasa, najveća greška je očekivati savršeno ponašanje odmah. Štene nije malo odraslo biće koje treba samo poslušati naredbe. Ono prolazi kroz faze razvoja, menjaju mu se zubi, raste, upoznaje svet, uči šta je sigurno, a šta nije. Zato je strpljenje osnova. Ono što se danas postavi kao pravilo, sutra će postati navika. Ono što se danas toleriše, sutra može postati problem. Upravo zato je važno da vlasnik od prvog dana razume da je autoritet nešto što se gradi mirno, dosledno i bez nasilja.

Prve nedelje sa štenetom: temelj svega

Dolazak šteneta u novi dom je veliki događaj i za psa i za vlasnika. Štene je odvojeno od majke i legla, nalazi se u nepoznatom prostoru, okruženo novim mirisima, zvucima i ljudima. Prvi dani treba da budu što mirniji. Nije potrebno odmah organizovati velike šetnje, susrete sa mnoštvom ljudi i pasa, niti uvoditi stroge kazne. Cilj je da se štene oseća sigurno, ali i da odmah počne da uči osnovnu rutinu.

Rutina obuhvata vreme obroka, vreme odmora, vreme izlaska napolje i vreme igre. Psi vole predvidivost. Kada znaju šta sledi, lakše prihvataju pravila. Ako se obroci daju u približno isto vreme, ako se izlazak obavlja posle spavanja i jela, ako se igra završava pre nego što štene postane potpuno uzbuđeno, vaspitanje postaje lakše. Kućna nužda se ne rešava kaznom, već rasporedom, nadzorom i nagradom.

Prve nedelje su i period kada štene ispituje granice. Ono će grickati ruke, nogavice, papuče, kablove, nameštaj. To nije znak da je pas loš. To je znak da istražuje, da mu rastu zubi i da još ne zna koliko jako sme da stisne vilicom. Vlasnik tada postavlja pravila: šta se sme, šta ne sme, gde se spava, gde se jede, kada se izlazi. Ako se pravila menjaju iz dana u dan, pas postaje zbunjen. Ako su pravila jasna, pas počinje da ih usvaja.

Kućna nužda: kako naučiti psa gde da obavlja potrebu

Učenje psa da obavlja nuždu napolju jedan je od najčešćih izazova. Mnogi vlasnici traže brzo rešenje, ali ono ne postoji. Postoji sistem. Prvo treba razumeti da štene ima malu bešiku i da ne može dugo da trpi. Vrlo mlad pas mora napolje veoma često: posle spavanja, posle jela, posle igre, posle buđenja, a često i u toku noći. Ako se izlazak ponavlja u istim intervalima, pas brzo počinje da povezuje potrebu sa mestom.

Kada štene obavi nuždu napolju, treba ga odmah nagraditi. Nagrada može biti poslastica, miran ton glasa, kratko maženje ili igra. Važno je da nagrada usledi u prvim sekundama, jer pas uči kroz neposrednu asocijaciju. Ako se nagrada daje mnogo kasnije, u kući, pas neće povezati šta je tačno uradio dobro. Isto važi i za korekciju. Ako se pas zatekne u trenutku dok obavlja nuždu na pogrešnom mestu, može se prekinuti kratkim i mirnim ne ili fuj, pa ga odmah odvesti na predviđeno mesto. Ako je prošlo vreme, kazna nema smisla. Pas ne razume zašto ga vlasnik grdi.

Mnogi koriste pelene ili novine kao privremeno rešenje, posebno u stanu. To može pomoći dok štene nije završilo vakcinaciju, ali nije trajno rešenje. Ako je cilj da pas obavlja nuždu samo napolju, pelena mora biti samo prelazna faza. Kada se pas navikne na pelenu, treba je postepeno pomerati ka vratima, pa ka terasi ili dvorištu. Na kraju, pelena se potpuno ukida. Ako se pas i dalje upiški u kući, treba proveriti da li je izlazio dovoljno često, da li ima zdravstveni problem, da li pije previše vode ili da li je pod stresom.

Mirisi su veoma važni. Ako pas jednom obavi nuždu na tepih, tu će se verovatno vraćati. Zato mesto treba temeljno očistiti sredstvom koje neutrališe miris. Obično ribanje sapunom nije dovoljno. Ako pas oseti trag, instinkt ga vuče na isto mesto. Tepih je posebno rizičan jer podseća na travu. Dok se navika ne učvrsti, tepih je bolje privremeno ukloniti ili ograničiti pristup.

Noćno buđenje i raspored obroka

Noćno buđenje je često kod mladih pasa. Ako pas traži napolje u kasnim satima, to može biti fiziološka potreba, a ne inat. Poslednji obrok ne treba davati previše kasno. Ako pas jede u 19 ili 20 časova, ima više vremena da obavi nuždu pre spavanja. Voda treba da bude dostupna, ali se poslednja veća količina može ponuditi malo ranije. Ipak, svaki pas je drugačiji. Nekima je potrebno više izlazaka, nekima manje. Važno je ne kažnjavati psa zbog noćnog buđenja. Bolje je mirno ustati, izvesti ga, sačekati da obavi potrebu i vratiti se na spavanje bez igre i uzbuđenja.

Broj obroka zavisi od uzrasta. Vrlo mlado štene obično jede tri do četiri puta dnevno. Kasnije se prelazi na dva, a kod odraslih pasa često jedan ili dva obroka. Ako pas ima osetljiv stomak, obroci treba da budu manji i češći. Nagle promene hrane mogu izazvati proliv, gasove i nemir. Svaka promena treba da bude postepena, uz mešanje stare i nove hrane nekoliko dana.

Ishrana pasa: granule, povrće, meso i mere

Ishrana pasa je važan deo vaspitanja jer utiče na energiju, zdravlje, ponašanje i probavu. Kvalitetna hrana daje psu stabilnost, lepšu dlaku, čvršću stolicu i manje problema sa varenjem. Nekvalitetna hrana može izazvati gasove, svrab, proždrljivost i loše navike. Vlasnik treba da prati kako pas reaguje na hranu. Ako je pas stalno gladan, ako traži hranu sa stola, ako jede sve što nađe napolju, možda mu obrok nije dovoljan ili nije izbalansiran.

Granule su praktične jer su izbalansirane, ali i domaća hrana može biti deo ishrane ako se daje s merom. Kuvano povrće, pirinač, meso, riba i jaja mogu se kombinovati, ali ne treba pretvoriti psa u đubre za ostatke. Začinjena, masna, slana i prerađena hrana nije za pse. Kosti mogu biti opasne, posebno kuvane i sitne, jer se lako cepaju i mogu izazvati ozbiljne povrede. Ako pas voli da glodje, bolje je dati mu bezbednu igračku ili poslasticu namenjenu psima.

Kalcijum i minerali su važni u periodu rasta. Ako štene glodje kamenje, lize zidove ili jede zemlju, to može biti znak da mu nešto nedostaje. Ne treba odmah samoinicijativno davati dodatke, već se posavetovati sa veterinarom. Preterivanje sa suplementima može biti štetno. Isto važi i za hranu: više nije uvek bolje. Pas treba da ima stabilnu telesnu težinu, energiju i redovnu stolicu.

Proždrljivost je čest problem. Neki psi jedu sve što nađu na ulici: kosti, hleb, omote, bačenu hranu, pa i opasne predmete. To može biti veoma rizično. Učenje komande fuj i pusti može spasiti psa. Vežba počinje kod kuće, sa predmetom koji pas sme da uzme i sa predmetom koji ne sme. Kada pas krene ka zabranjenom predmetu, sledi kratka komanda, blaga korekcija povodcem i preusmeravanje na igračku ili poslasticu. Ako pas ne odustaje, brnjica može biti privremena zaštita, ali nije zamena za dresuru.

Grickanje, ujedanje i igra: gde su granice

Grickanje je normalno za štene. Zubi rastu, desni svrbe, a usta su jedan od glavnih načina da štene istražuje svet. Problem nastaje kada pas ne nauči granicu. Ako štene u igri ujede ruku, dete, nogu ili drugu životinju, vlasnik mora da reaguje odmah. Reakcija ne treba da bude udaranje, već prekid igre. Kratko ne, povlačenje ruke, ustajanje i prestanak igre na nekoliko sekundi šalju jasnu poruku. Ako se igra nastavi odmah, pas uči da ujedanje nije problem. Ako se igra prekine svaki put, pas počinje da kontroliše snagu vilice.

Deca su posebno osetljiva. Pas i dete ne treba da se ostavljaju bez nadzora, čak i kada je pas miran. Deca često vrište, trče, mašu rukama, što može dodatno uzbuditi psa. Pas može da skoči, ogrebe ili slučajno ujede. Zato je važno učiti i decu i psa. Dete treba da zna da ne dira psa dok jede, spava ili se igra sa omiljenom igračkom. Pas treba da ima svoje mesto gde se povlači i gde ga niko ne uznemirava. To mesto može biti korpa, jastuk ili deo sobe. Kada pas ode tamo, treba ga ostaviti na miru.

Agresija prema hrani ili igračkama može se pojaviti ako pas oseća da će mu neko nešto uzeti. Tada vlasnik treba da radi na razmeni. Prvo se psu daje nešto manje vredno, pa mu se nudi nešto vrednije zauzvrat. Postepeno, pas uči da ruka koja prilazi činiji ne znači gubitak. Ne treba izazivati psa, otimati mu hranu ili ga kažnjavati dok jede. To može pojačati odbranu. Bolje je hranu davati u miru, a vežbe razmene raditi kratko i pozitivno.

Kada pas reži, to je upozorenje. Vlasnik ne treba da ulazi u obračun, ali ne treba ni da se povlači. Treba da ostane miran, da ne vrišti i da ne udara. Ako pas brani predmet, može se preusmeriti na drugu aktivnost ili mu se ponuditi zamena. Ako je agresija česta ili intenzivna, potrebna je pomoć stručnjaka za ponašanje pasa. Ignorisanje problema može dovesti do ugriza.

Povodac i šetnja: od prvog koraka do mirne šetnje

Navikavanje na povodac počinje kod kuće. Mnogi vlasnici prvi put stavljaju povodac pred izlazak, kada je pas već uzbuđen. To je greška. Povodac treba prvo staviti u mirnoj sobi, uz poslasticu i igru. Pas treba da ga omiriše, da ga nosi nekoliko minuta, da dobije nagradu. Kada se navikne, može se krenuti po stanu ili dvorištu. Tek posle toga sledi ulica.

Vučenje povodca je jedan od najčešćih problema. Pas ne vuče zato što je zao, već zato što je brži, jači ili uzbudljiviji od vlasnika. Ako vlasnik stalno vuče psa, pas se opire. Ako vlasnik povremeno popusti, pas uči da se isplati vući. Rešenje je doslednost. Kada pas počne da vuče, vlasnik stane. Kada se povodac opusti, šetnja se nastavlja. Pas tako uči da napet povodac znači stop, a opušten povodac znači kretanje.

Za pse koji su veoma jaki ili tvrdoglavi, može pomoći ogrlica za kontrolu glave ili davilica, ali samo ako se pravilno koristi. Davilica se ne koristi za stalno vučenje, već za kratku, pravovremenu korekciju. Cimanje treba da bude kratko i blago, nikako grubo. Cilj nije da se pas kazni, već da se prekine neželjeno ponašanje i skrene pažnja. Nagrada sledi kada pas ponovo krene mirno. Komanda noga uči se postepeno, na kratkim relacijama, bez očekivanja da pas odmah savršeno hoda uz nogu.

Strah od saobraćaja, liftova, zvukova i nepoznatih ljudi čest je kod šteneta. Vlasnik tada ne treba da tepa psu i da ga nosi, jer time potvrđuje da je situacija opasna. Bolje je ostati miran, skrenuti pažnju igračkom ili poslasticom i postepeno povećavati izloženost. Kratke i pozitivne šetnje bolje su od dugih i stresnih. Ako pas sedne i neće dalje, ne treba ga vući. Treba sačekati, smiriti se i krenuti kada pokaže spremnost.

Susreti sa drugim psima su posebna tema. Neki psi su prijateljski nastrojeni, neki uplašeni, neki reaktivni. Vlasnik treba da zna svog psa i da ne dozvoljava svaki susret. Nije svaki pas za igru. Ako pas laje i vuče na drugog psa, treba ga odvesti dalje, skrenuti mu pažnju i nagraditi mirno ponašanje. Puštanje bez povodca dolazi tek kada pas pouzdano dolazi na poziv. Do tada je bolje koristiti dugi kanap na sigurnom prostoru.

Socijalizacija: pas u svetu ljudi, pasa i zvukova

Socijalizacija nije samo upoznavanje pasa. Ona obuhvata ljude različitog izgleda, decu, starije osobe, osobe sa šeširima, kišobranima, bicikle, automobile, liftove, stepenice, gradske zvukove, mačke, ptice i druge životinje. Štene koje je u prvim mesecima izloženo raznolikim iskustvima, ali na bezbedan i postepen način, kasnije je stabilnije. Ako je izloženost preterana, može se javiti strah. Zato je važno ići postepeno i pratiti reakcije psa.

Pas koji je ceo život u dvorištu i nema kontakt sa svetom može postati nepoverljiv, reaktivan ili agresivan. Isto važi i za psa koji živi u stanu i izlazi samo da obavi nuždu. Šetnja nije samo fizička potreba. Ona je mentalna stimulacija. Mirisi, zvukovi, susreti i promene okoline troše pseću energiju i smanjuju dosadu. Pas koji je fizički i mentalno iscrpljen kod kuće je mirniji.

Reaktivnost na povodcu često nastaje zbog straha ili frustracije. Pas ne može da pobegne, pa se brani lajanjem i režanjem. Vlasnik tada treba da ostane miran, da ne diže tenziju i da ne kažnjava psa zbog straha. Kazna pojačava strah. Bolje je povećati distancu, nagraditi mirno ponašanje i postepeno smanjivati rastojanje. Ako je problem velik, uključuje se stručnjak za ponašanje. Socijalizacija se ne završava u štenačkom uzrastu. Ona traje kroz život.

Pas u stanu i pas u dvorištu: prednosti i zamke

Pas u stanu je bliži vlasniku, ali može razviti separacionu anksioznost, uništavati nameštaj i lajati kada ostane sam. Pas u dvorištu ima više prostora, ali može biti usamljen, dosadan i sklon kopanju, lajanju i bežanju. Ni jedno ni drugo nije automatski bolje. Važno je koliko se vlasnik bavi psom, koliko ga šeta, koliko mu pruža mentalne izazove i koliko dosledno postavlja pravila.

Ako pas uništava stvari kada ostane sam, to može biti dosada, strah ili nedostatak navike. Kazna nakon povratka kući ne pomaže. Pas ne povezuje razbijenu cipelu sa kaznom koja dolazi satima kasnije. Rešenje je preventiva: ukloniti opasne predmete, ostaviti bezbedne igračke, povećati fizičku aktivnost pre odlaska, postepeno učiti psa na samoću. Neki psi vole kavez kao svoje sigurno mesto, ali kavez ne sme biti kazna. Treba da bude prostran, udoban i povezan sa nagradom.

Pas koji laje na zvono, kucanje, lift ili prolaznike često čuva teritoriju. To je prirodno, ali može postati naporno. Vlasnik može da uči psa komandu tiho i da nagradi prestanak lajanja. Ako pas laje iz straha, treba mu dati sigurnost. Ako laje iz dosade, treba mu dati zanimaciju. Ako laje iz teritorijalnosti, treba mu pokazati da vlasnik kontroliše situaciju. Miran vlasnik stvara mirnog psa.

Osnovne komande: malo, jasno i dosledno

Osnovne komande su temelj dresure pasa. To su sedi, lezi, mesto, dođi, ne, fuj, pusti i noga. Ne treba učiti deset komandi odjednom. Bolje je savladati nekoliko njih, ali pouzdano. Komanda se izgovara mirno, kratko i uvek isto. Pokret rukom može pomoći u početku, ali se kasnije smanjuje. Nagrada dolazi odmah, u prvim sekundama. Kada pas nauči komandu u mirnoj sobi, vežba se u dvorištu, pa na ulici, pa u parku. Na svakom novom mestu pas može zaboraviti, jer je okolina uzbudljivija. Tada treba biti strpljiv i vratiti se na lakši nivo.

Kliker može pomoći kod nekih pasa jer precizno označava trenutak dobrog ponašanja. Ali kliker nije magija. On radi samo uz doslednu nagradu i kratke vežbe. Ako vlasnik ne zna da koristi kliker, bolje je da počne sa glasovnom nagradom i poslasticom. Najvažnije je da pas zna kada je nešto uradio dobro. Psi ne uče od kazne koliko od jasne povratne informacije.

Kazna i nagrada: šta funkcioniše, a šta šteti

Kazna i nagrada su često pogrešno shvaćene. Nagrada ne mora biti hrana. To može biti igra, maženje, miran ton, puštanje napolje, omiljena igračka. Kazna ne mora biti udarac. To može biti prekid igre, ignorisanje na nekoliko sekundi, odvođenje na mesto, gubitak privilegije. Fizičko kažnjavanje stvara strah, nepoverenje i može pojačati agresiju. Pas koji je udaren može postati defanzivan ili agresivan. Pas koji je zastrašen može slušati iz straha, ali neće biti stabilan.

Doslednost je važnija od strogosti. Ako pas sme da se penje na kauč ponekad, a ponekad ne, on ne zna pravilo. Ako ga jedan ukućanin pušta da prosjači, a drugi ga grdi, pas će birati onoga koji popušta. Zato svi u kući treba da se dogovore o pravilima. Pas može da ima jednog glavnog vlasnika, ali svi treba da poštuju iste granice. Tako se ne stvara zbrka.

Autoritet se ne gradi vikanjem. Autoritet se gradi mirnoćom, doslednošću i brigom. Pas prati energiju vlasnika. Ako je vlasnik nesiguran, pas preuzima vođstvo. Ako je vlasnik miran i odlučan, pas se opušta. Zato vaspitanje počinje od vlasnika. Pre nego što se traži promena od psa, treba pogledati sopstveno ponašanje: da li se pravila poštuju, da li se pas dovoljno kreće, da li se kažnjava iz besa, da li se nagrađuje dosledno.

Zdravlje, vakcinacija i sterilizacija

Zdravlje psa direktno utiče na ponašanje. Pas koji ima bol, parazite, probleme sa zubima, kožom ili stomakom može biti razdražljiv, miran ili agresivan. Redovne vakcinacije, revakcinacije i kontrole kod veterinara su osnova. Štene ne treba izvoditi na rizična mesta dok ne završi vakcinaciju. Ipak, to ne znači da ne treba da upoznaje svet. Može se nositi u naručju, voziti u kolima, slušati zvukove i mirisati okolinu na bezbedan način.

Sterilizacija i kastracija mogu uticati na ponašanje, ali nisu rešenje za sve probleme. Neki psi postanu mirniji, neki ostanu isti. Ako je pas agresivan, vuče ili beži, operacija sama po sebi neće to promeniti. Potrebna je dresura, socijalizacija i promena navika. Sterilizacija može smanjiti teritorijalno obeležavanje i nagon za lutanjem, ali ne zamenjuje vaspitanje.

Kraste, promene na koži, povraćanje, proliv, letargija i nagli gubitak apetita znaci su da treba posetiti veterinara. Ne treba se oslanjati na savete sa interneta kada je zdravlje u pitanju. Isto važi i za ponašanje koje se naglo menja. Ako se pas koji je bio miran odjednom počne plašiti, režati ili napadati, treba isključiti zdravstvene probleme pre nego što se krene u dresuru.

Igra kao deo vaspitanja

Igra nije samo zabava. Ona je način da pas uči pravila, da troši energiju i da se povezuje sa vlasnikom. Ali igra mora imati granice. Ako se igra pretvori u divljanje, grickanje i skakanje na ljude, pas uči pogrešno. Vlasnik treba da uvede kratke pauze. Kada pas postane previše uzbuđen, igra se prekida. Kada se smiri, nastavlja se. Tako pas uči samokontrolu.

Igračke treba birati prema psu. Neki vole loptice, neki kanap, neki plišane igračke, neki glodalice. Važno je da igračke budu bezbedne i da se ne cepaju lako. Ako pas uništi igračku, komadi se uklanjaju. Ako pas voli da vuče, može se igrati povlačenje, ali sa pravilom: vlasnik započinje i završava igru. Pas ne treba da pobedi tako što će režati ili ujesti ruku.

Igra sa drugim psima je korisna, ali samo ako je bezbedna. Psi treba da budu slične veličine i energije. Igra ne sme da preraste u zastrašivanje, jurnjavu do iscrpljenosti ili borbu. Vlasnik treba da posmatra govor tela: da li pas uzmiče, da li je ukočen, da li reži, da li ne može da se odmori. Ako nešto deluje loše, igra se prekida. Bolje je sprečiti incident nego ga lečiti.

Vaspitanje pasa u praksi: najčešće greške

Prva greška je kažnjavanje nakon što je prošlo vreme. Pas živi u sadašnjem trenutku. Ako ga vlasnik grdi za cipelu koju je pocepao dok je bio sam, pas ne povezuje kaznu sa cipelom. On vidi ljutog vlasnika, ali ne zna zašto. To stvara strah i nepoverenje.

Druga greška je nedoslednost. Pravila se menjaju u zavisnosti od raspoloženja vlasnika. Pas tada ne zna šta se očekuje. Doslednost ne znači hladnoću. Doslednost znači da su granice iste svakog dana, uz ljubav i mirnoću.

Treća greška je fizičko kažnjavanje. Udarci, šamaranje, čupanje i zastrašivanje ne uče psa šta treba da radi. Oni uče psa da se plaši. Plašen pas može da sluša, ali neće biti stabilan. Može postati agresivan prema drugima ili prema vlasniku.

Četvrta greška je nedostatak fizičke i mentalne aktivnosti. Pas koji ceo dan leži i onda izađe deset minuta napolje ima nagomilanu energiju. Ta energija se često pretvara u lajanje, kopanje, grickanje i uništavanje. Šetnja, mirisanje, igra i trening troše energiju i smiruju psa.

Peta greška je ignorisanje ranih znakova. Ako štene reži dok jede, ako beži od ljudi, ako se ukoči kada vidi drugog psa, to su signali. Ne treba čekati da problem postane velik. Bolje je odmah raditi na socijalizaciji, razmeni i mirnoći.

Kako izgraditi mirnog i poslušnog psa

Miran i poslušan pas nije pas bez ličnosti. To je pas koji zna šta se od njega očekuje, koji ima rutinu, koji je socijalizovan i koji veruje vlasniku. Takav pas može da bude i igriv i zaštitnički i umiljat, ali zna granicu. Da bi se to postiglo, potrebno je vreme. Nema prečice. Nema savršenog psa bez rada. Ima samo doslednih vlasnika koji su spremni da uče zajedno sa psom.

Počnite od osnovnih potreba: hrana, voda, sklonište, zdravlje, kretanje. Zatim uvedite rutinu: obroci, šetnje, igra, odmor. Postavite pravila: gde se spava, gde se jede, kada se izlazi, šta se sme grickati. Nagrađujte mirnoću. Prekidajte neželjeno ponašanje na vreme. Ne kažnjavajte iz besa. Ne očekujte savršenstvo. Ako zapnete, potražite pomoć stručnjaka za ponašanje pasa. To nije znak slabosti, već odgovornosti.

Na kraju, zapamtite da pas nije čovek. On ne razmišlja kao čovek, ne planira osvetu i ne razume ljudske moralne kategorije. On uči kroz asocijacije, rutinu i posledice. Kada vlasnik to prihvati, vaspitanje postaje mnogo lakše. Vaspitanje pasa nije borba za moć. To je odnos u kome vlasnik vodi, pas prati, a oboje uživaju u zajedničkom životu.

Zaključak

Od prvog dana štene uči od okoline. Svaki obrok, svaka šetnja, svaka igra i svaka reakcija vlasnika šalju poruku. Ako se te poruke ponavljaju dosledno, pas će ih usvojiti. Ako se menjaju, pas će biti zbunjen. Zato je najvažnije da vlasnik ima plan, strpljenje i mirnoću. Dresura pasa ne mora biti stroga da bi bila uspešna. Mora biti jasna. Socijalizacija ne mora biti preterana da bi bila korisna. Mora biti postepena. Kućna nužda se ne rešava kaznom. Rešava se rasporedom. Povodac se ne rešava silom. Rešava se navikom. Ishrana pasa se ne svodi na količinu. Svodi se na kvalitet i ravnotežu.

Ako se sve ove oblasti povežu u jednu celinu, dobija se pas koji je zdrav, miran, poslušan i zadovoljan. Takav pas nije savršen svakog dana, ali je stabilan. A stabilan pas je najbolji prijatelj i najlepši rezultat uloženog truda. Vaspitanje pasa traje koliko i zajednički život. Svaki dan je nova prilika da se odnos učvrsti, granice potvrde i poverenje izgradi. Uz strpljenje, ljubav i doslednost, svaki vlasnik može da stvori psa na koga će biti ponosan, a pas vlasnika kome može da veruje.