Letnje računanje vremena: Za i Protiv - Treba li ga ukinuti?

Dva puta godišnje, u martu i oktobru, veliki deo Evrope, pa i mi, prolazimo kroz ritual pomeranja satova. Ovaj čin, koji je nekada imao ekonomsko opravdanje, danas je postao predmet žustrih rasprava i podela u javnom mnjenju. Temu je skoro pokrenuo i Evropski parlament, što je ponovo rasplamsalo debatu i kod nas. Da li je pomeranje sata zaista samo gubljenje vremena i glupost neviđena, ili ipak ima svoju svrhu? Na osnovu brojnih glasova iz naroda, istražili smo sve nijanse ove kontroverze.

Glasovi protiv: "Deformiše me, poremeti mi ceo ritam"

Jedan od najčešćih i najemocionalnijih argumenata protiv pomeranja sata je uticaj na lični bioritam. Mnogi se žale da im treba danima, pa čak i nedeljama, da se "dovedu sebi". "Skroz sam protiv pomjeranja sata, načisto me to deformiše. Danima ne mogu sebi da dođem", kaže jedan od ispitanika. Osećaj dezorijentacije je izražen, posebno kod onih sa striktnim dnevnim rutinama. Ljudi se budu "po starom vremenu" i osećaju umor ili glad u "pogrešno" vreme.

Ova dezorijentacija nije samo subjektivni osećaj. Poznato je da i cirkadijalni ritam, unutrašnji biološki sat koji reguliše san, budnost, temperaturu tela i oslobađanje hormona, može biti poremećen. Kao što jedan komentar ističe, taj jedan sat može "poremetiti na par dana čitav metabolički ritam čoveka, naročito kardiovaskularni sistem, jer dolazi praktično do desinhronizacije navike". Poređenje sa jet lagom nije preterano - organizam doživljava mali šok.

Pored fizičkih, tu su i psihološki efekti. Rano smrkavanje tokom zimskih meseci, koje dolazi sa prelaskom na zimsko računanje, mnogi doživljavaju kao depresivno. "Ništa gore nego kad mrak počinje da pada u 16h", često se čuje. Ovaj nedostatak dnevne svetlosti posle posla ili škole doprinosi osećaju letargije i lošeg raspoloženja.

Životinje i deca: "Kuče čeka večeru, a još joj nije vreme"

Argument koji se tiče životinja posebno je dirljiv i konkretan. Vlasnici kućnih ljubimaca primećuju da njihove životinje, koje vode strogi unutrašnji časovnik, pate zbog promene. "Moje kuče u isto vreme večera svaki dan. Pa je tako mukica čekala večeru a još joj nije bilo vreme i ništa joj nije bilo jasno", opisuje jedna osoba. Isto važi i za stoku, gde se redovni ciklusi muže ili hranjenja narušavaju, što izaziva stres kod životinja.

Pomenuta je i administrativna zbrka u vezi sa rođenjem blizanaca uoči pomeranja sata, gde minuta razlike može stvoriti pravne i birokratske komplikacije oko toga koje dete je starije. Ovakvi ekstremni, ali realni, slučajevi pokazuju kako jedna naizgled mala promena može imati neočekivane posledice.

Glasovi za: "Volim kad dan duže traje"

Sa druge strane, postoji i značajna grupa ljudi koja zagovara letnje računanje vremena, a samim tim i njegovo uvođenje na proleće. Njihov glavni motiv je ljubav prema dužem danu. "Ja volim kad mi je dan duži", kažu mnogi. Mogućnost da se posle posla uživa u dnevnoj svetlosti, da se obavi neka aktivnost napolju ili jednostavno sedi na terasi do kasno, neprocenjiva je za njihovo raspoloženje i kvalitet života.

Za njih, prelazak na zimsko vreme je depresivan, jer naglo skraćuje dan. "Ne volim pomeranje u oktobru... jer se tad skrati dan i mrak pada u 16h, što mi je depresivno do bola". Stoga, ako već moraju da biraju, mnogi od njih bi radije da se zadrži zauvek letnje računanje vremena, čak i ako to znači da će zimi svitati nešto kasnije. Glavni cilj im je da izbegnu ranu noć.

Ključno pitanje: Ako se ukinu pomeranja, šta će ostati? Zimsko ili letnje?

Ovo je možda najvažnije pitanje cele debate. Većina koji kažu "protiv pomeranja" podrazumevaju da će se onda ostati na letnjem računanju. Međutim, istorijski i astronomski gledano, zimsko računanje vremena je ono "prirodno" ili "pravo" za našu geografsku dužinu. To je vreme koje je važilo pre uvođenja letnjeg računanja.

Ako se pomeranje u potpunosti ukine, najverovatniji ishod je da ćemo ostati na zimskom računanju vremena zauvek. A to bi imalo velike implikacije: leti bi svitalo već oko 3 sata ujutru, a smrkavalo bi se oko 20 sati. Za one koji mrze ranu noć, ovo je neprihvatljivo. Kao što neko primećuje: "Leti bi imali osećaj da je duži dan, ali bi mrak padao sat vremena ranije."

Upravo zbog ovog problema, pojavljuje se i treća, stručnija opcija: promena vremenske zone. S obzirom da se Srbija nalazi na samom istoku svoje sadašnje zone (GMT+1), a geografski je bliža zemljama u zoni GMT+2 (kao što su Bugarska i Grčka), postoji argument da je naše "prirodnije" mesto u toj zoni. Prelazak u GMT+2 bio bi ekvivalent trajnom letnjem računanju vremena, što bi mnogima odgovaralo. "Srbija je ionako među najistočnijim zemljama u +1 zoni... Grčka, koja je najvećim delom iste geografske dužine kao i Srbija, je u +2 zoni", objašnjava jedan sagovornik.

Ekonomski aspekt i savremeni život: Da li još uvek ima smisla?

Originalni razlog za uvođenje letnjeg računanja vremena bila je ušteda energije - ideja da se iskoristi više prirodne svetlosti uveče, pa se manje troši struje za osvetljenje. Međutim, u savremenom društvu, gde se energija troši non-stop (računari, fabrike, klimatizacija), doprinos tog jednog sata postaje zanemarljiv. Kao što neko konstatuje: "Glupost živa... bez pomeranja bi mi bilo taman."

Sa druge strane, pomeranje stvara i ekonomske troškove i zbrke: u međunarodnom poslovanju, u saobraćaju (vožnja vozova, letovi), a statistički se beleži i porast saobraćajnih nesreća dan nakon prolećnog pomeranja, kada ljudi izgube sat sna. Neki ljudi jednostavno zaborave da pomeru satove koji nisu automatski podešeni, što dovodi do kašnjenja na posao ili propuštenih termina.

Zaključak: Šta ljudi zaista žele?

Analizom glasova iz naroda, jasno se izdvaja nekoliko želja:

1. Prekid nepredvidivosti: Ljudi su umorni od dva godišnja "šoka" za organizam i psihu. Žele stabilnost.
2. Više dnevne svetlosti posle posla: Ovo je možda najjači motiv. Bez obzira na rešenje, ljudi žele da izađu sa posla i da još uvek ima dana.
3. Rešenje prilagođeno našoj geografiji: Sve više se nameće svest da možda nismo u optimalnoj vremenskoj zoni i da trajno prelazak u GMT+2 (što je suštinski trajno letnje vreme) može biti najbolji kompromis.

Na kraju, čini se da je glavni konsenzus sledeći: pomeranje sata kao praksa je prevaziđena i stvara više problema nego koristi. Međutim, sama odluka o tome šta će biti novo, trajno vreme - daleko je od jednostavne. Zahteva pažljivo razmatranje geografskih, ekonomskih, zdravstvenih i, naravno, želja građana. Dok se ne donese konačna, informisana odluka, izgleda da ćemo i dalje, barem još koji ciklus, čuti uzbunu: "Ne znam na mene lično ne utiče, ali..." ili očajničko "Protiv! Neka dan traje što duže!". A možda je i vreme da se ova, naizgled mala, ali bitna tema, konačno reši na pametan način.